Вокабулар или граматика: шта је важније научити прво?

Треба вам обоје, али не у једнаком омеру у свакој фази. Вокабулар почетницима доноси најбрже резултате: чак и мали скуп честих речи омогућава вам да нешто затражите и разумете једноставан одговор. Граматика те речи претвара у јасне реченице. Најбоље је да сваку нову реч учите заједно с граматиком и контекстом који је чине употребљивом.

Пре или касније скоро сви који уче језик поставе неку верзију овог питања: „Шта је важније, граматика или вокабулар?“ Ево како ја одговарам на њега и шта је мени успело.

Шта је важније, вокабулар или граматика?

Вокабулар чине речи једног језика. Граматика је скуп образаца који вам говоре како се те речи мењају и спајају у реченице. Када бисте могли да имате само једно, вокабулар би вас одвео даље. Како је лингвиста Дејвид Вилкинс рекао 1972. године, „без граматике се може пренети врло мало, без вокабулара не може се пренети ништа“.

Ипак, искрен одговор је да то зависи од ваших потреба. У почетку су вам потребне основне речи и фразе попут „Здраво“, „Довиђења“ и „Хвала“. Можете рећи само „Име?“ или „Број телефона?“ и ипак добити одговор. Међутим, временом ћете пожелети да изађете из оквира израза од две или три речи, иначе ћете остати на нивоу онога што може да изрази дете од две или три године коме је тај језик матерњи.

Можете и да ређате реч за речју у некакву чорбу од речи, и саговорници ће вас неко време можда пратити. Али већини људи је такву комуникацију тешко дуго да прате. Ту на сцену ступа граматика.

Шта прво учити, вокабулар или граматику?

Најбоље за: почетнике који одлучују на шта да потроше прве сате учења.

Почните од вокабулара, а граматику додајте чим имате речи на које можете да је примените. По мом мишљењу, боље питање од „које од то двоје?“ гласи: „На шта да се усредсредим управо сада, на граматику или на вокабулар?“ То питање вам омогућава да се пребацујете између њих кад год вам затреба.

Има тренутака када је боље једноставно учити речи. Ако, на пример, учите енглески, почните од речи на које ћете најчешће наилазити: 100 најчешћих енглеских речи с изговором. Има и тренутака када је боље учити структуре, на пример како поставити питање, причати о прошлости или направити одричну реченицу. На крају, то двоје треба ставити једно поред другог, јер најбоље функционишу заједно.

Шта значи знати реч?

Израз који је мени лично помогао јесте „познавање речи“. Погледајте било коју одредницу у речнику или зборнику фраза и видећете да уз сваку реч иду подаци и о њеном значењу и о њеној употреби. Добро знати реч значи знати много више од њеног превода.

Истраживач Пол Нејшн (2001) описује познавање речи кроз три дела:

• Облик: како реч звучи, како се пише и од којих делова се састоји.
• Значење: на шта се односи и с којим другим речима и појмовима је повезана.
• Употреба: њена граматика, речи с којима се обично јавља и када је прикладно користити је.

Трећи део је место где се вокабулар и граматика сусрећу. Осим тога, реч обично препознајете много пре него што можете сами да је употребите, а о том јазу пишемо у нашем водичу о рецептивним и продуктивним вештинама.

Како су повезани вокабулар и граматика?

Многе речи са собом носе сопствену граматику. На енглеском се каже „depend on“ (зависити од), а не „depend of“. Грешка се „прави“ глаголом make: „make a mistake“, а домаћи се ради глаголом do: „do your homework“. Реч „advice“ (савет) нема множину, па тражите „some advice“, а не „an advice“. Ништа од тога није у преводу речи, али све то одлучује да ли ваша реченица звучи исправно.

Зато неки наставници то двоје виде као један систем. Лексички приступ, који је Мајкл Луис описао 1993. године, тврди да се „језик састоји од граматикализоване лексике, а не од лексикализоване граматике“. Једноставније речено: учите речи у целинама у којима се природно јављају и велики део граматике ће доћи с њима.

Како учити вокабулар и граматику заједно?

Најбоље за: оне који знају доста речи, али тешко састављају реченице.

Ако знате како се реч користи с другим речима у смисленој реченици, то ће вам донети више него да знате саму реч. Ових пет навика помаже:

1. Учите речи у фразама. Сачувајте „make a decision“ (донети одлуку), а не само „decision“.
2. Запишите граматику на картицу. Додајте род, множину, облик прошлог времена или предлог који реч захтева.
3. Памтите целе примере реченица. Реченица вам даје готов образац који можете поново да користите.
4. Замените једну реч. Узмите реченицу коју знате и промените једну реч да бисте добили нову.
5. Употребите је. Још истог дана реците или напишите своју реченицу с новом речју.

Зато Lingocard има и појединачне речи и целе реченице. Поред шпилова речи наћи ћете готове шпилове реченица, фраза и идиома. У нашој бесплатној апликацији са картицама свака картица се чита наглас, тако да свака реч долази са својим изговором и контекстом који је чини употребљивом у стварним реченицама. За још техника погледајте наш водич о томе како да обогатите вокабулар.

Како наставници могу то да примене?

Најбоље за: наставнике који планирају часове или курс.

Исти принцип функционише и у учионици. Сваку нову реч повежите с граматиком и контекстом који је чине употребљивом, а обрасце уводите када ученици већ имају речи којима ће их попунити. Управо планирање правим редоследом омогућава вам да направите структуриран наставни план који корак по корак гради познавање речи, уместо да се речи уче изоловано.

Закључак: учите речи и граматику заједно

Учите језик и као појединачне грађевинске блокове и као делове које можете флексибилно да спајате:

• Почните од најчешћих речи и фраза.
• Учите сваку реч с њеним обликом, значењем и употребом.
• Додајте граматичке обрасце чим имате речи којима ћете их попунити.
• Свакодневно вежбајте састављање сопствених реченица.

Ваша способност да користите речи расте уз вежбу, а с њом и ваш осећај за то како вокабулар и граматика раде заједно. Било да желите да учите енглески онлајн или неки други језик, на платформи Lingocard наћи ћете шпилове речи, шпилове реченица и размакнуто понављање.