Свеобухватна апликација за учење језика: картице за учење, вежбање говора и још много тога

После месец дана са Lingocard-ом обрисао сам још три апликације. Ујутру у возу понављам речи, увече кратко проћаскам са партнером - и све то на једном месту. Престао сам да плаћам и две претплате.

Због аудио плејера сам коначно истрајао. Док кувам, једноставно пустим картице које треба да поновим, и док седнем за сто, пола вежбања је већ готово. Уклапа се у стваран распоред, уместо да тражи време које немам.

Речи из сваке лекције задам као посебан шпил и ученици их до следећег часа заиста запамте. Шпилове правим у веб верзији, а они уче са телефона - управо тако функционише мој час.

Прављење картице гласом делује као ситница док га не пробаш. Изговорим реч коју сам управо чуо, она постане картица са правим изговором и чека ме за следеће понављање.

Повезивање по заједничким интересовањима променило је све. И мој партнер за разговорну праксу и ја волимо пењање, па разговор тече сам од себе, и заиста смо се спријатељили иако живимо на различитим континентима.

У метроу, где уопште нема сигнала, све ради офлајн, а чим се вратим онлајн, синхронизује се. Мој низ се ниједном није прекинуо због зоне без покривености, и само то ме тера да наставим.

Размакнуто понављање је готово неправедно. Речи за које сам био сигуран да никада неће да ми остану, искрсну баш пре него што бих их заборавио, и сада једноставно остају. Ниједна апликација до сада ми није помогла да се речи присетим тако лако.

Избирљив сам по питању начина на који учим, и ово је прва апликација која се заиста прилагођава мени. Сам бирам која се страна картице прво приказује, колико често се враћају тешке картице и у ком смеру иде озвучење. Прилагођава се мом ритму, уместо да ми намеће туђи.

Убацио сам цео чланак у Менаџер на лаптопу и он је једним кликом направио неколико стотина картица. Исте вечери сам их поновио са телефона у аутобусу. Само тај један процес заменио ми је две апликације.

Речник сленга је оно за шта нисам ни знала да ми треба. Уџбеници ме никада нису учили како људи стварно говоре, а сада коначно хватам шале на послу. Пребацила сам изразе у картице са звуком и брзо су се усталиле.

Фразни глаголи су ми били ноћна мора: take off, take in, take over - све ми се сливало у једно. Али када сам целу збирку провукао кроз размакнуто понављање, од научене листе коначно су постале речи које једноставно користим.

Поставио сам циљ за дан, за месец и за годину, и кад гледам како се графикони попуњавају, пожелим да се вратим поново. До годишњег циља сам стигао неколико недеља раније и, искрено, помало сам поносан на себе.